Definisanje promenljivih i konstanti

Uobičajen

Definisanje promenljivih

Svaka promenljiva koja se koristi u programu mora prethodno da se definiše. Definicijom se određuje tip i eventualno se dodeljuje početna vrednost promenljivoj. Definicija promenljivih se vrši nakon otvorene velike zagrade iza main() funkcije i to na sledeći način:

tipPromenljive Identifikator[=vrednostPromenljive]

Primer:

main()

{

int a;             /*definisali smo jednu celobrojnu promenljivu čiji je identifikator a*/

U okviru jedne naredbe moguće je definisati više promenljivih i tada se one razdvajaju znakom zarez.

Primer:

int a, b;

Moguće je dodeliti početne vrednosti promenljivima na sledeći način:

int a=5, b=8;

Definisanje konstanti

Ako konstanti damo ime (identifikator) onda u programu koristimo to ime, a ne njenu vrednost.  Takve konstante se zovu simboličke konstante i moraju da se definišu pre korišćenja sledećom naredbom:

#define Identifikator vrednostKonstante

Tip simboličke konstante određen je vrednošću konstante. Jednom naredbom može da se definiše samo jedna konstanta. U istom redu ne mogu biti druge naredbe.

Primer:

main()

{

#define KOREN_IZ_DVA 1.414235;

#define SLOVO ‘a’;

#define CEO_BROJ 100;

}

Drugi način za definisanje konstanti je:

const TipKonstante Identifikator=VrednostKonstante

U ovom slučaju navodi se tip konstante (int, char, float…). Jednom naredbom može da se definiše više konstanti.

Primer:

main()

{

const float KOREN_IZ_DVA=1.414235;

const int CEO_BROJ=100, MIN=1;

}

Zadatak: napisati deo programa u kome se definišu sledeće konstante i promenljive:

KONSTANTE

  • Koren iz 3 (1.73050807)
  • Najveći dvocifren broj
  • Najmanji trocifren broj
  • Poslednje slovo engleske abecede

PROMENLJIVE

  • dve realne promenljive od kojih jedna ima početnu vrednost 0.00001
  • 3 cela broja, od kojih je jedan 10, a drugi 100
  • 4 znakovne promenljive od kojih jedna ima kao vrednost početno slovo tvog imena